Posle deset godina, Dragoslav Krnajski ponovo samostalno izlaže pred beogradskom publikom – izložba „Jigsaw Puzzles“ svečano se otvara u galeriji B2 u subotu, 11. maja 2024. u 19 časova. U dogovoru sa galerijom, Krnajski ovom prilikom predstavlja šesnaest radova, izbor iz svoje produkcije od pojavljivanja na umetničkoj sceni ’80 godina XX veka do radova nastalih ove godine, od kojih je beogradska publika prethodno imala prilike da vidi samo tri.

Izložba „Jigsaw Puzzles“ sublimira dosadašnju umetničku praksu Dragoslava Krnajskog kroz prizmu njene angažovanosti. U literaturi, angažovanost njegovog umetničkog opusa je sistematizovana u dva pravca: ka svojoj unutrašnjosti (u okvirima same umetnosti) i ka spoljašnjosti (društveno-politička sfera života). Uz prepoznavanje i trećeg vida angažovanosti – ekološke, mišljenja sam da sva tri vida aktivizma nosi isti tok. Posle četiri decenije istrajnog prisustva Dragoslava Krnajskog na našoj umetničkoj sceni jasno se uočava činjenica da aktivizam čini neraskidiv deo umetnikovog kreativnog identiteta, te da se diskurs umetničke angažovanosti ne može izdvojiti iz opšte koncepcije aktivizma umetnikovog života – oni funkcionišu kao udah i izdah, nadopunjuju se i prepliću. Sva tri vida angažovanosti prisutna su od samih začetaka umetničke prakse Dragoslava Krnajskog i predstavljaju veoma lični, u isto vreme i intelektualni i emotivni komentar na aktuelne situacije: „Svaki rad se vezuje za dešavanja kroz koja smo prošli i događaje koje smo doživeli“.

Naše shvatanje protoka vremena nije linearno već, kao što sam naziv izložbe ukazuje, podseća na slagalicu u kojoj treba više delova uklopiti u jednu celinu, u jednu priču – više linija stvara ravan,  više ravni oblikuje 3D prostor prošlosti, u kojoj se prepliću lična i društvena istorija. Angažovanost prakse Dragoslava Krnajskog ne možemo striktno, već samo okvirno podeliti na ova tri koncepta, jer u mnogim radovima dolazi do preplitanja i preklapanja različitih vidova njegove angažovane misli.

Već dugo vremena se smatra da savremena angažovana umetnost zanemaruje, ili čak negira važnost svoje estetske komponente i da mora biti participativnog karaktera, te da je time, paradoksalno, uniformisana u svom diverzitetu. Angažovana umetnost je umetnost koja na svetlo dana iznosi neku ideju: ukoliko je ideja povoljna po društvo, onda je propagira, a ukoliko nije, tada umetničko delo ističe potrebu za promenom, za zamenom te ideje nekom drugom, boljom. Kad društvo zaćuti, umetnik postaje glasnogovornik društva preispitujući njegove probleme i podstičući promene. Angažovanost umetničke prakse Dragoslava Krnajskog nije očigledna, direktna, već je u skladu sa nadzorima njegove generacije – slojevita, suptilno remodelovana, utkana u umetnički rad. Krnajski „živi“ umetnost, ne u telesno-manifesnom smislu kao performativni umetnici, već introspektivno: stalno promišljajući prepoznaje društvene aktuelnosti, te ih povezuje sa umetnički osmišljenim komentarima. Iz neprekidnog toka vizuelizacije idejnih projekcija nastaju radovi koje umetnik tretira kao medij za prenošenje po(r)uka. Krnajski nije salonski aktivista, već se bori svojim delima u javnosti, „na ulici“, bilo da je reč o institucionalizovanom prostoru galerija i muzeja, ili vaninstitucionalizovanom, javnom prostoru urbanih gradskih sredina ili prirodi.

Umetnička praksa Dragoslava Krnajskog izmiče kategorizacijama, i po mnogo čemu je jedinstvena pojava na našoj umetničkoj sceni jer: 1) minimalistički pristup ne lišava rad ni značenja ni emocija, odnosno čuvena izjava Frenka Stele (Frank Stella) „What you see is what you see“ ne može se primeniti na njegovu praksu; 2) angažovanost ne znači zanemarivanje estetskih kvaliteta rada, naprotiv: ukoliko „zanemarimo“ angažovanu poruku koju rad implicira, „ostatak“ rada i dalje predstavlja zaokruženu, uspešno osmišljenu i izvedenu estetsku i umetničku celinu, što je u direktnoj suprotnosti sa današnjim poimanjem angažovane umetnosti.

Retka je pojava među umetnicima da se u jednom stvaralačkom biću susretnu silovita osećajnost i hladni intelektualizam; ova neuobičajena kombinacija kod Dragoslava Krnajskog rezultira radovima visokih estetskih i etičkih kvaliteta, jasne angažovane poruke koju umetnik artikuliše i saopštava sa nepodnošljivom lakoćom.

(izvod iz teksta istoričara umetnosti Ivone Fregl „Nepodnošljiva lakoća angažovanosti Dragoslava Krnajskog“ za predgovor kataloga izložbe)

–

Dragoslav Кrnajski
Rođen u Puli 1953. godine. Fakultet za likovne umetnosti završio u Beogradu 1982. godine. Postdiplomske studije završio na istom fakultetu 1984. godine. Započeo izlagačku aktivnost 1980. godine. Jedan je od osnivača umetničke grupe Led Art. U periodu 1994-1996. učestvuje u timu koji je osnovao i vodio Centar za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu. Bio je predsednik ULUS-a 1998-2002. godine. Izvedena su mu dela na simpozijumima u Aranđelovcu, Кikindi, Boru, Majdanpeku i Apatinu. Dela mu se nalaze u kolekcijama Muzeja grada Beograda, Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, Savremene galerije u Zrenjaninu, Galerije savremene umetnosti u Rijeci, Muzeju rudarstava i metalurgije u Boru, Narodnom muzeju u Кikindi i Narodnom muzeju u Vranju.
Osnivač udruženja građana za unapređenje i razvoj vizuelne i likovne umetnosti ART-ZUM.
Živi i radi u Beogradu.
E-mail: krnajski@eunet.rs